Dr. Dušanka Milojković Opsenica: Čuvajte se meda iz supermarketa! 

Dr. Dušanka Milojković Opsenica: Čuvajte se meda iz supermarketa! 

SHARE

Postoje dva načina falsifikovanja meda: direktno, kada se dodaju razni šećerni sirupi u med, što se lakše otkriva, i indirektno, kada se pčele hrane industrijskim šećerima. Te pčele će dati med, ali prisustvo šećera u medu može da se otkrije.

Prof. Dr Dušanka Milojković Opsenica, profesor je na Hemijskom fakultetu u Beogradu i član Međunarodne komisije za med. Vodi najsavremeniju Laboratoriju za kontrolu autentičnosti hrane u Srbiji. Kaže, da imaju imaju vrhunsku aparaturu za određivanje odnosa stabilnih izotopa ugljenika koji je nezaobilazna metoda pri određivanju falsifikata meda.

“Mnogo analiza smo do sada uradili. Razvili smo kombinaciju nekoliko metoda da bismo ustanovili koje parametre treba provjeravati kao biomarkere za određenu vrstu meda. Falsifikatori su vrlo vješti i ne možete na osnovu jedne analize da kažete pouzdano da li je proizvod falsifikat ili nije. Obično mora da se kombinuje nekoliko metoda.

? Kod kojih proizvođača ste do sada uočili najviše neregularnosti?

“Analiza komercijalnih uzoraka priča je za sebe. Kad pčelar donese uzorak meda na analizu, on donese dobar uzorak. Ali, smatram da nisu problem pčelari, već oni koji snabdijevaju supermarkete i velike lance.

? Govorite na osnovu iskustva?

” Za potrebe jednog istraživanja, kada smo htjeli da provjerimo neke naše metode, uzeli smo petnaest uzoraka meda iz supermarketa. Od tih petnaest uzoraka trećina nije zadovoljavala osnovne parametre kvaliteta po Pravilniku o bezbjednosti hrane. HMF, koji po pravilniku ne smije da pređe 40 mg/kg bio je 400. Bilo je i onih koji su zadovoljavali Pravilnik, ali po mom mišljenju sto odsto prirodnog meda ni u jednoj tegli nije bilo.

? Kako može da se dogodi da med zadovolji uslove Pravilnika, a da je falsifikat?

“Pravilnik je usaglašen sa evropskim, praktično je preveden, i nije problem pridržavanje Pravilnika. Problem je kontrola. U Pravilniku Član 1. Glasi: Med je proizvod pčela. Ako ja na bilo koji način dokažem da proizvod koji sam kupila nije med, jer nije proizvod pčela, država bi morala da reaguje i da taj proizvod okarakteriše kao falsifikat.

? Da li ste imali još neprijatnih iskustava?

“Kada smo 2010. godine pčelare pozvali da definišemo kvalitet srpskog meda da bismo ga zaštitili kao proizvod od opšteg interesa za izvoz i za državu, ustanovili smo da je pet uzoraka različitih pčelara iz istog regiona falsifikat. Svi uzorci sadržali su šećer C4. Naknadnim provjerama ustanovili smo da su svi oni koristili šećerne pogače koje su pravljene od šećerne trske, od istog proizvođača. Tako su dobili med koji je bio falsifikat.

? Kakvo je Vaše iskustvo sa proizvodima koji se prodaju na sajmovima i na pijacama?

“Na mini sajmu meda na Slaviji htjeli smo da uzmemo uzorke. Sve je bilo u redu dok nisu čuli odakle dolazimo i zašto nam treba. Tada su odlučno odbili da nam daju, uz opasku: „Imamo sertifikat.“

?Stiče se utisak da gotovo nema pravog meda na tržištu?

“Interesantan je podatak kolega iz Bremena koji svakodnevno analiziraju veliki broj uzoraka.kod njih se kotiramo kao zemlja iz koje na analizu stiže najmanje falsifikata. Ali, to je ono što ide u izvoz. To su uzorci koji se njima šalju. Šta bi bilo da im se pošalju uzorci sa našeg tržišta? To je posao za inspekciju. Oni stalno moraju da uzimaju uzorke, a ako se otkrije da je u tegli falsifikat, takve proizvođače moraju da prijave nadležnim organima.

? Kako se najčešće falsifikuje med?

“Postoje dva načina falsifikovanja meda: direktno, kada se dodaju razni šećerni sirupi u med, što se lakše otkriva, i indirektno, kada se pčele hrane industrijskim šećerima. Te pčele će dati med, ali prisustvo šećera u medu može da se otkrije.

? Zašto to rade?

“Cilj je da se dobije što više meda, naročito kada paša nije dobra. Na taj način pčele uginu u velikom broju, pa je falsifikata manje.

? Koji med je karakterističan za naše podneblje?

“Karakteristični su bagremov, livadski, lipov i suncokretov med. Lipov med sa Fruške gore i iz istočne Srbije jeste specifičan med. Ipak, uvijek ima i neki rijetkih vrsta, kao što je med od uljane repice koji nije popularan, ali je dobar i za pčele i za ljude jer sadrži veliku količinu proteina i aminokiselina. Kod nas se mogu naći i med od sofore, rijetko med od heljde i med od bijelog bosiljka, koji je nevjerovatan.

? Zašto?

“Prolin je najzastupljenija aminokiselina u medu. Po nekim pravilnicima prolin je parametar autentičnosti meda. Ako je sadržaj prolina u medu veći od 180 mg/kg, onda je to prirodan med. U bijelom bosiljku prolin nije najzastupljenija aminokiselina, nego fenilanalin. To dokazuje da ne možete da izdvojite jedan parametar i da samo na osnovu njega utvrdite da li je riječ o prirodnom medu ili nije. Kod  nas falsifikatori vještački dodaju prolin da bi mu sadržaj bio 180 mg/kg.

? Da li se može istaći neka supstanca po kojoj je med sa našeg područja karakterističan?
“Med je strašno komplikovana smjesa, toliko komplikovana da je teško reći da je nešto baš karakteristično za ovo područje. Na stotine različitih supstanci postoji u medu. Kako poboljšavamo metode analize, tako otkrivamo i nove supstance, ali za Balkan teško mogu da se uoče razlike. (Lekoviti med)

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY